|
|||||||
|
|
|
|||||
|
|
|||||||
U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM JEZIKOM
- povodom ~etiri prevoda u ~etiri broja KulturKampfa -
Napih se vode ^ang{aa
I jedoh ribu iz Vu~anga.
Sada plivam velikim Jang Ceom
I gledam plavo nebo iznad ^ua.
Iz pesme “Plivanje” Mao Ce Tunga, Jun 1956. godine
KulturKampf je u protekla ~etiri broja na svojim prvim stranicama objavio nekoliko prevoda. U pitanju su prevodi tri saop{tenja zapadno-nema~ke ultralevi~arske organizacije “Frakcija Crvene Armije”, izvoda iz “Crvene knji`ice” Mao Ce Tunga, interviewa italijanske radikalne leve organizacije “Crvene Brigade”, u ovom broju, KulturKampf objavljuje tekst Tonija Negrija “Izmedju istorijskog kompromisa i terorizma: analiza iskustva Italije sedamdesetih”. Negrijevim tekstom zavr{avamo ne{to {to se, veoma slobodno, mo`e nazvati i potraga za izgubljenim jezikom. Potragu za izgubljenim jezikom prevodilac tekstova nije nikada do`ivljavao kao ideolo{ku, potraga je bila uvek literarna. Sada, na kraju puta, prevodilac `eli da istakne nekoliko stvari koje mu se ~ine zanimljivim za eventualnog ~itaoca. Na prvim stranicama KulturKampfa broj 1 iza{ao je podu`i prevod manifesta i saop{tenja nema~ke Frakcije Crvene Armije (Rotte Armee Fraktion). ^inilo nam se zanimljivim da iz bogatih pisanih tragova (nastavljamo sa zapo~etom metaforom o potrazi i putu potrage za izgubljenim jezikom) izdvojimo tri teksta iz razli~tih vremenskih perioda, sa po~etka delovanja RAF-a, iz sredine i saop{enje kojim se RAF-a raspu{ta, ukida se jednim, ~ini se, jezikom melanholioije: Revolucija govori: Ja sam bio, Ja jesam, Ja }u biti. Slede}i broj KulturKampfa osvanuo je sa izvodima iz Maove “Crvene Knji`ice”.
Evo ih i radnici, na plakatima u drugom broju KulturKampfa, zagledani u budu}i raj ostvarene utopije, kako u svojim rukama nose “Crvenu Knji`icu”. Ali Mao je - vulgarizovani Marks, to je banalizovana dijalektika, de~ije nevina vera u progres … Ipak, fascinira nas poetika njegovog pragmatizma, iskrenost oportunizma, Maove misli - to su slike jedne ideologije koja je prevazi{la samu sebe, prerasla je sebe. Citiramo: “Borbe klasa, neke klase pobe|uju, neke gube. Takva je istorija, takva je istorija civilizacije ve} hiljadama godina. Razumeti istoriju kao borbu istorijski je materijalizam; gledati suprotno, istorijski je idealizam. (…) Revolucija nije otmena ve~era ili pisanje eseja ili slikanje slike ili pletenje; ona ne mo`e biti rafinirana, ne`na i pa`ljiva, blaga, temperamenta, kurtoazna, suptilna i uzdr`ana. Revolucija je pobuna, akt nasilja u kome jedna klasa obara drugu. (…) Svaki komunista mora shvatiti ovu istinu: Politi~ka mo} raste iz pu{~ane cevi. (…) Vojska bez kulture je vojska bez duha, a vojska bez duha ne mo`e poraziti neprijatelja.” U tre}em broju KulturKampf objavio je prevod interviewa sa ~lanovima Crvenih Brigada. Fascinira nas fanati~nost i jednostavnost izre~enog. Citiramo: “Moramo odvojiti takozvane teroriste-pokajnike od slu~ajeve drugova koji su pod torturom, priznali svoje u~e{}e u gerilskim akcija. Ovakvo pogre{no pona{anje uticalo je na druge borce. ^ak i ovom slu~aju ne mo`emo govoriti o pokajanju, ve} o nesposobnosti odre|enih ljudi da shvate nove uslove klasne konfrontacije, kao i metode represije imperijalisti~ke dr`ave.” (…) Na kraju na{e potrage, u ~etvrtom broju, objavljujemo analizu Tonija Negrija o politi~kom iskustvu Italije sedamdesetih. Melanholi~no gledamo na Negrijev tekst. U pitanju je izvrsna sociolo{ka analiza pomenutog perioda, ali i priznanje neuspe{nosti borbe u kojoj je i sam Negri u~estvovao. Od radikalnog levi~ara do pitanja poput ovog koje cititramo: Kako do}i do modela demokratske reprezentacije u kontekstu u kojem se dru{tveni modeli proizvodnje transformi{u? Na kraju potraga se za izgubljenim jezikom zavr{ava, sa surovim saznanjem … Jezik koji tra`imo, mrtav je …
Kako lepo i hrabro izgledaju, dok dr`e pu{ke ve}e od njih samih,