|
|||||||
|
|
|
|||||
|
|
|||||||
GODINE MRMOTA
2. februar. Dan mrmota u varo{ici Panksatoni, Pensilvanija. Tek jo{ jedan dan u `ivotu Fila Konorsa; pa jo{ jedan; pa jo{ jedan; pa jo{ jedan…
“[ta biste radili da zaglavite u jednom mestu, i svaki vam je dan potpuno isti, i sve {to ~inite je potpuno bezna~ajno?” Do ovog pitanja, postavljenog u tridesetom minutu filma, moglo se ~initi da je “Dan mrmota” ostvarenje ~iji je jedini zna~aj dono{enje osmeha na lica mnoge dece, dok u mirna bo`i}na jutra u svojim pidzamama i ~arapicama kusaju kukuruzne pahuljice. No, ova suburbana idila nekako nestaje kada usledi odgovor lokalca: “That about sums it up for me.” Kako se sa jednoli~no{}u svog posla, porodice, `ivota, i sa nikad promenjenom {emom ustajanje-u-6-posao-ku}a-popodnevna-dremka-a-uve~e-pivo-u-lokalnom-baru-uz-dzuboks-pesme-Doli-Parton nosi jedan regularni John Doe? Zar mu plemenito amerikansko dru{tvo odmah ne izlazi u susret? Kao {to re~e @i`ek u tekstu “Lenjinisti~ka sloboda” (Kulturkampf, br. 1), “морате да мењате посао сваке године, ослањајући се на краткорочне уговоре уместо на дугорочно стабилно намештење. Зашто то не видети као ослобађање од стега сталног посла, као шансу да стално изнова изумевамо сами себе, да постанемо свесни скривених потенцијала наших личности и остваримо их?” Zar to zaista nije jedan novi kapitalizam, “kapitalizam sa ljudskim likom”, koji smo stvorili samo za vas, dragi gledaoci, pripadnici gornjeg-dela-donjeg-sloja-srednje-klase (upper-lower-middle class) i pasivno-agresivni mrzitelji marksizma, proleterizma i jo{ mnogih drugih -izama, koji nepozvani dolaze s onu stranu bare u na{ “home of the brave”. Predstavljamo vam na{e Bogom dano ~udo od sistema, sa glavom (likom) ~oveka i telom - mrmota.
Evo.
Fil Konors, koji se nada prelasku na bolji posao, u ve}u televizijsku ku}u, na{ao se odjednom u kolote~ini ameri~ke provincije, gde su svi dani isti (za njega i vi{e nego za druge), i od lokalnih pijanaca saznaje da, ako ne postoji “sutra”, nema ni posledica. Takvom ironizovanom koncepcijom Ni~eovog “ve~itog vra}anja istog” posledice se (blago Hegelu!) pretvaraju u vlastitu suprotnost: umesto te`ine, kojom Ni~e `eli da optereti svaki izbor pomo}u pri~e o ponavljanju istih izbora koje SADA napravimo, Dan mrmota nam donosi lepr{avu kunderinsku “nepodno{ljivu lako}u postojanja”. Nema “sutra”-nema posledica-nema odgovornosti. Tokom ~itavog filma plju{te dobronamerni saveti: pre`ivljava{ jedan isti dan - pa to i nije tako lo{e (“Maybe it's not a curse. It just depends on how you look at it.”) i Fil ih slu{a: svakog dana on otpo~inje novi `ivot, donosi odluke i izbore koji imaju veoma ograni~en rok trajanja - ba{ kao i radni narod Amerike: kratkoro~ni ugovori odre|uju ne samo posao kojim se bave, ve} i mesto u kome `ive, okru`enje u kojem rastu njihova deca, prijatelje, sposobnosti, osobine i crte li~nosti koje su po`eljne za jedan posao - jednom re~ju, ~itav `ivot. Odluke koje donose va`e samo do njihovog novog ugovora, novog posla, novog `ivota.
Ali, {ta se de{ava? Za{to na{ Fil posle nekog vremena postaje nezadovoljan svojim polo`ajem? ^emu su nas nau~ili Ljubi{a Samardzi} i Milena Dravi} u serijalu filmova sa naslovima “Ovo-ono na odre|eno vreme”? Razve{}emo se/ven~a}emo se, ali ne brini, to ne}e zna~iti ni{ta - to je samo na odre|eno vreme. A posle toga, bi}emo/ne}emo biti zajedno zauvek, i to je ono {to je bitno, to je ono {to zna~i ne{to. Da li je mogu}e da je isti sindrom koji zapa`amo kod ovih na{ih samoupravno-socijalisti~kih heroja prisutan i u leglu dekadencije - imperijalisti~koj i klasno neosve{}enoj Americi? Fil otkriva da mu se ispra`njenost-od-zna~enja svih izjava ljubavi i prosidaba, kojima se tako olako slu`io svih ovih (ili, bolje re~eno, svakog ovog) dana, vra}a u vidu ispra`njenosti-od-zna~enja samog `ivota koji vodi; i na kraju, kao dramatizovanje besmisla, kada u o~ajanju poku{ava (i uspeva) da se ubije (uvek iznova), ispostavlja se da ~ak ni njegova smrt nema nikakvog zna~enja - “I've killed myself so many times, I don't even edzist anymore”. ^ini se da je Fil prevideo jednu bitnu kvaku: Nema “sutra”-nema posledica-nema odgovornosti- nema smisla. Eeee, nije Ni~e bio budala kada je ~oveka opteretio naizgled nepotrebnom odgovorno{}u za jo{ bezbroj budu}ih `ivota. Kakva je to, zapravo, igra sa identitetima? [ta je to - moj identitet? Neko ko jesam, ko sam bio i ko }u biti, ko ne mogu ne biti. Da li se toga odri~em kada menjam svoj posao, svoj `ivot; da li tada zauzimam jedan potpuno novi identitet? Nipo{to. Ostavljaju}i jedan privremeni `ivot da bih dobio drugi, ja jednostavno zamenjujem jednog bezukusnog, bezna~ajnog sebe-na-odre|eno-vreme za drugog; jednog privremenog, jednokratnog sebe od papir-ma{ea za nekog drugog sebe, podjednako potro{nog, za koga se stoga ne treba vezivati. Upravo u takvoj situaciji se Fil Konors ne snalazi - on poku{ava da uradi ne{to zna~ajno, preko community service-a: poma`e me{tanima, deli im savete… No uzalud.
Nagradno pitanje: {ta je to {to je na{em Filu vratilo “sutra”? Fil se ne razlikuje od ostalih ljudi: i njemu je, kao i njima, potrebno vezivanje, jedan religio koji }e vratiti zauvek u njegov `ivot. Jedan kamen na kome }e sagraditi svoju ku}u, pa makar se i ispod njega nalazio pesak i makar jednog dana i taj kamen potonuo zajedno sa ku}om. Sigurnost - zbog koje }e ga sasvim sigurno glasnogovornici “kapitalizma sa ljudskim likom” proglasiti slabim i/ili nesposobnim da na sebe preuzme teret slobode izbora (ili }e jednostavno njegovu teskobu proglasiti posledicom nedostatka seksa). Naravno, ne mislim da posledice njegovih izbora treba da traju zauvek, niti da on treba da se dr`i ve} u~injenih izbora ~ak i kada vi{e ne veruje u njih - jedno zauvek (koje mo`e da se shvati i kao “ve~no vra}anje istog”) mora tek optere}ivati njegov izbor u trenutku dono{enja; on mora verovati u trajnost svog izbora ukoliko taj izbor treba da ima neku smislenost za njega.
“Let's live here. We'll rent to start.” Poslednja replika Fila Konorsa u filmu. Da li je Fil zaista ostao da `ivi u u~malom malom Panksatoniju? Koga je briga! U tom trenutku doneo je svoj zauvek-izbor. Koliko }e “zauvek” trajati? Nebitno.
Gdin Konors je jo{ i imao sre}e - ~ujem da su u nekoj srednjebalkanskoj banana-republici ljudi u neprilici da `ive u privremenoj dr`avi, sa privremenim Savetom ministara, privremenom VD predsednicom, privremenom zastavom, a hvala Bogu, nemaju himnu, ina~e bi i ona bila privremena. [ta }e, uostalom, stalna himna jednoj besmislenoj maloj dr`avi-na-odre|eno-vreme u stanju koje je po definiciji privremeno (transitio) i koja se nada da je samo privremeno ne-~lanica EU ili Partnerstva za mir? No, ne budimo zlobni: na kraju puta od `utih ciglica kojim smelo kora~aju ~eka ih tranzicijski Oz, gde }e od velikog i mo}nog ^arobnjaka (sa likom ~oveka i telom mrmota) neko od njih dobiti pamet, neko srce, a ve}ina k…c. Ako trenutno ose}ate neku neodre|enu nelagodnost u predelu stomaka, znajte da vam je to od nedostatka seksa.
P.S. Na skali od 1 do 5, filmu “Dan mrmota” dajem jaku ~etvorku i preporu~ujem ga deci starijoj od 15 godina i biv{im radnicima “Zastave” i drugih preduze}a koji su trenutno u programu prekvalifikacije.